Многи људи мисле да је медитација тешка ствар, поготово када је у питању трошење много времена у непромишљеном положају. Медитација није само ово. Медитација је радост, кретање и смиреност ума и да постоје многе технике, од којих су многе заиста погодне за нас западњаке.

Према дефиницији Светске здравствене организације (СЗО), здравље је " стање потпуног физичког, менталног и друштвеног благостања и не може се схватити као једноставно одсуство болести" . Психофизичко благостање се постиже са стањем хармоније тела и ума, у односу на унутрашње стимулансе и спољашње подражаје, и представља динамичан процес у коме је циљ тежња ка хомеостазији, односно равнотежи. Јединство тело-ум отвара врата коришћењу телесних техника узетих из древних оријенталних традиција, као што су јога и медитација.

Живимо у друштву оријентисаном ка конкуренцији и материјализму у којем су потребне интервенције које поново отварају овај процес раста и воде ка хармоничној еволуцији људских квалитета, од физичких и бихејвиоралних нивоа, до емоционалног и релационог нивоа, до психолошких и интуитивних нивоа, до тачке дирања у димензију дубоке и духовности. Развијање односа свесности у свакодневном животу утиче на нашу способност да овладамо тешким животним ситуацијама, дајући већу моћ за управљање стресом, сукобима и обичним и изванредним проблемима.

Медитација учи ум да трансформише деструктивне емоције са начинима да буду конструктивнији, који промовишу равнодушност, љубав и мудрост (или, једноставније речено, појачавају унутрашње ресурсе у потрази за сопственом адаптацијом на стресне ситуације). Медитација омогућава побољшање расположења и стога промовише боље стање благостања, кроз развој унутрашњег спокојства.

Ефекти медитације су и на централни нервни систем (побољшање унутрашњих ресурса и еластичност, подизање емоционалне тачке), и на тело (побољшање артеријског притиска, имунолошког система и неуромускуларне релаксационе способности).